О књизи: 2021 / Њена имена су била Љусја Ревзина, Олга Голубовскаја, Елена Ферари. Постојали су и оперативни псеудоними - „Луси“, „Олга“, „Ирена“, а вероватно је било и других. Не знамо све о томе, али оно што је утврђено тера нас на размишљање. О томе, на пример, какве је везе ова спектакуларна жена библијских очију имала са потапањем јахте генерала Врангела „Лукул” 1921. године, што су јој новинари лако приписали. И о њеној улози у регрутовању агената за групу Рицхарда Соргеа у Токију. А о томе ко је она заправо била: терористкиња коју је Чека ухапсила 1919. године, обавештајац „предан партијској ствари” или једна од последњих песникиња Сребрног доба, која је била пријатељица Горког? Да ли је била разочарана у своју креативност или је жртвовала свој таленат за оперативни рад? И, можда, најважније: да ли је потребно тражити потврду у њеној судбини уобичајене фразе „нема случајности“ или све несреће приписати вољи зле судбине, без сумње у заверу??..